VENERA U VODOLIJI

Sasvim slobodna i nezavisna korača kroz život. Ne postoji ništa strano ni neznano. Ne postoji ništa što iskusiti ona ne želi, ili se oprobati. U ma čemu. Bilo da želi biti pilot, ili kozmetičarka, ili apotekarka, možda vatrogasac?! - pa i da je završila ekonomiju!.Čemu bi život služio, ako ne bi stalno ispitivali svoju snagu, i preispitivali svoj eros?! Ko će nas bolje naučiti, ako to nije naše iskustvo? - Nije li ono to zbog kog ćemo jednog dana kroz suze i osmeh pričati svojim unucima. - Šta smo sve doživeli i proživeli, i kako je život sam po sebi jedna velika avantura!
A život, sam po sebi, donosi svakoga dana po neki novi izazov. To je kao nadahnuće i vetar u ledja Veneri u Vodoliji. Ne bi ona mogla da živi, nit misli il oseća, kada bi život bio prava linija. I uvek se ona pita - kako mogu ljudi živeti ''stereotipno'' da nit gde putuju, nit ih život nekud vodi!. Ceo život u jednom gradu, u jednoj kući, u jednom društvu! Kao da van svog mesta ne postoji ni jedno više vredno ispitivanja?!........

I kakvi su to ljudi koji bez ''žara'' žive, il ljubavi? Možda nisu spremni da je traže - ili pruže? Možda nisu spremni da prihvate nečiju različitost ili stil života? Možda ih godine ili status u društvu onemogućavaju da potraže šta im srcu milo?! A srce ne zna za godine, vreme, nit sastanke i rastanke - još manje status i razliku u godinama. Srce ne bira koga će zavoleti - ono jednostavno voli! - Zaljubiti se možemo baš svuda - bilo da smo pošli do prodavnice, ili smo na putovanju, ili poslovnom sastanku! I što snažnije volimo, to nam je život smisleniji. Što više ''žara'' u nama ima - to nam je više puteva otvoreno. I mi možemo ići, baš gde poželimo - pitanje je samo uvek - koliko to zaista želimo?
Venera u Vodoliji, vodjena Uranom, vladarem znaka u kome jeste, živi svaki dan kao da je poslednji u životu. Glad za usavršavanjem, novim horizontima i spoznajama je neutoljiva. Uvek je željna novih dešavanja, pa nit miruje, nit to namerava. Slobodna u svojoj biti, ona nikad ne staje da teži da ostvari svoju punu nezavisnost, ma koliko cena da joj je. Jer nema čoveka ispunjenog dok ne radi ono što mu je volja i što mu srce bira. Možda se boji, da ako samo malo prikoči da možda će se osetiti usamljenom - od čega bi pobegla pa makar trčala bosa po kiši! Ne sme se stati, jer ako se stane, možda Um shvati da nije sve u promeni, a kako bi onda ona živela da nema slobode u stvaranju sopstvene realnosti?!....Život je mnogo veća avantura nego što ljudski um može osmisliti. Da bi se samo pravilno proživeo, potrebno je maštu prožeti kroz zemljanu dimenziju realnosti i začiniti sa maksimumom ljubavi.....a koliko smo mu spremni da damo, pa toliko ćemo i dobiti, zar ne?!
AstroMela

No comments:

Post a Comment

Ostavi komentar. Hvala