@astromela

Magazin ''Veštičja Revija'' br.24 Glas se kroz tišinu prelomi: „Kroz sedam grobova proći ćeš. Sedam tereta ponećeš. Sedam belega imaćeš!”. Budim se zarobljena u telu. Pokušavam rukama da sklonim prekrivač sa usana, kako bih vrisnula, kako bih zapovedila. Želim da ustanem, ne mogu. Kraj mojih nogu crna silueta stoji. Shvatam da sam budna, ali u drugom svetu probuđena. Moje telo ne sluša me. Shvatam da sam probuđena ne bi li se trgla i kroz druga vrata prošla. Vidim vrata ali ne mogu ka njima. Odmeravam siluetu, i tamna poluprozirna silueta odmerava mene.Stoji kraj mog kreveta, direktno naspram mene i čeka me. Budno pazi na mene i nastavlja: „Sedam urlika ponećeš. Sedam deteta nosićeš. Sedam okova vući ćeš!” Šta se dešava? Glas čujem mislima. Osećam da, sa moje leve strane, stoji još jedna poluprovidna silueta, ali svetla. Prozirno bela. Usmerava moj pogled ka Prolazu. I gledam