@astromela

http://vesticjarevija.com klikni na link  Deo iz Dnevnika jedne veštice Život je težak, smrt je laka. Život je borba, smrt je odmor - reče mi jedna Venera u Ovnu na stepenu Škorpije. Kada se nadješ na stepeniku besmisla života, o, kako je lepo leći na postelju i u brojanju krivina na plafonu se utopiti, u sivilo svojih poslednjih dana života, te nestati. Samo, nestati.  Ljubav je lepa, ali ne traje doveka. Sve ima svoj početak i kraj, i sve je u početku i u kraju jer kad se napinju žile na vratu da prebace impuls na zastoj srca, možda na trenutke se setiš početka, ali, mnogo više razmišljaš o kraju. I divno ti on izgleda. O, kako samo čudesno, dok ležiš na postelji uz otežano disanje i ne sećaš se više kad je išta i počelo da te boli. Navikao si se na bol i tvoj kraj deluje tako relaksirajuće. Tako puno obećava. Tako te ta misao o prestanku bola oslobadja, da čak i nadahnjuje žudnju za krajem. 

Prvi maj ili „Lá Buidhe Bealtaine”, je možda najprikladniji naziv kojim su nazivali ovu svetkovinu (u pevodu sa staro-irskog „Svetli, sjajni, po keltskom bogu Bel, majski dan”), obzirom, da su ga smatrali prvim danom leta, kada je zemljina energija najjača i najplodnija. Drugi deo reči, galska reč „taine” u prevodu je „vatra” i zajedno čine „božansku vatru”, te je tako tradicionalno paljenje vatre za 1. Maj, izvođeno ritualno, u čast i kao pomoć mladom Suncu, kako bi ojač alo i zasijalo jače, i obezbedilo novu plodnost, nove žetve i nov život za ljude, životinje i biljke. Paljenje vatre je takođe, simbolično predstavljalo potiskivanje mraka i hladnoće, i uopšte sagorevanje svih štetnih utucaja ... klikni na link  veštičja revija br.28 No, kako sve što se deli na pola, u sebi ima svest o dve celine, koje na kraju moraju postati Jedno. Misterijumski aspekt Beltana nas upravo tome i uči, da kroz iskustvo mraka, mi možemo načiniti korak Svetlu, ka drugoj etapi puta koje je N...