@astromela

7 Kad molite, ne blebećite kao pogani.  Misle da će s mnoštva reči biti uslišeni. 8 Ne nalikujte na njih.  Ta zna vaš Otac što vam treba i pre negoli  ga zaištete. -- Mat VI, 7, 8    Arhijerej iz Arhangelsk-goroda brodom je putovao u Soloveckije. Istim su brodom putovali hodočasnici u svetište. Vjetar je bio povoljan, a vrijeme vedro, i nije ljuljalo. Hodočasnici, od kojih su neki ležali, neki ponešto jeli, neki sjedili u skupinama, i slično tome, razgovarali jedni s drugima. Arhijerej je izašao na palubu da im se pridruži i počeo se šetati naprijed-natrag po mostu. Kad se približio arhijerej pramcu, zapazio je skup ljudi. Momak pokazuje rukom na nešto u moru i govori, a ljudi ga slušaju. Zaustavio se arhijerej, pogledao, kamo pokazuje momak: ništa se ne vidi, osim mora što na suncu sja. Približio se arhijerej te počeo osluškivati.. Primijetio je momak arhijereja, skinuo šešir i ušutio. I ostali su arhijereja primjetili, također skinuli šešire i naklonil...

,,Ne treba tugovati, nego se treba boriti za svoje najrodjenije da Gospod dodeli njima andjeosko naselje. To se traži. A tugom se ništa ne postiže. Sebi se zdravlje remeti, i svojom tugom remeti mir dušama koji su one od Gospoda dobile.Zato treba da budemo molitveni, da se molimo za svoje rodjene. Zato ne treba da tugujemo. Tugovati za svoje rodjene koji su otišli Gospodu nije hrišćanski, to je neznabožački. Mi se ovde pripremamo za večni život. Treba da budemo blagodarni, zahvalni Bogu za one koje Gospod uzima Sebi. 

Kada dodjem kući sa posla, umoran i istrošen, ja mogu sebi da kažem: “O Bože, kako sam samo umoran! Ne želim da me deca sad smaraju, samo hoću da vegetiram, totalno sam iscrpljen! ” Te reči će imati definitivni efekat na pokretačku silu u meni, ili, mogu udahnuti sebi malo života, malo višlje ka vrhu lestvica, ka mom duhu i mogu reći: “Ja volim ovaj moj život. Moja deca su tako zabavna. Oni su dobrodošla razbibriga posle napornog dana na poslu, ona su tu da bi me zabavila i oduševila.” Jer, ljudski mozak je u osnovi dizajniran za komediju. Ispoštovaću svoju prijatnu iscrpljenost, ali ću i uživati u svim veselim momentima i smešnim trenutcima porodičnog života. Smejaću se, možda čak i zaplešem! Izbor je uvek tu za mene. Mogu posedovati svoje razmišljanje ili mogu biti žrtva sopstvenih misli. Žrtve doživljavaju misli kao stvari koje im se dešavaju, kao da se misli prenose iz Tokija u Japanu, a ne iz njihove sopstvene volje. Vlasnici kreiraju sopstvene misli.  R...

Za vlasnika duha, ljubav nije nikakva misterija. Ljubav je za njega kao i svaki drugi oblik energije u Univerzumu – što je više šalješ, više je i primaš. Kada je moja ćerka Mardži imala 9 godina, jednog dana prišla mi je sa uznemirenim izrazom na licu: “Šta ti je Mardži?” – upitao sam je. “Zašto Stefani dobija toliko pisama?” – rekla je, majušnim i tužnim glasićem žrtve. Stefani, njena starija sestra imala je u to vreme 11 godina. “Stefani stalno dobija pisma, a ja ništa, to nije fer!” “Dobro, a da li ti pišeš nekome pisma?”. “Kako to misliš?” “Mislim, da li ti nekome pišeš neka pisma i šalješ ih?” “Pa ne. Zato što ne znam hoću li ih dobiti nazad. Ako napišem nekome pismo i ne dobijem povratno, biće mi gore nego sada. Biću još više razočarana, jer kako mogu znati? Nikad ne znaš da li ćeš dobiti povratno pismo.” “Ne.” – rekao sam. “Ne znaš. To se nikada ne zna.” “Pa, zašto onda da pišem?”

Vladeta Jerotić Jung i pravoslavlje Izvor: Individuacija i(ili) oboženje, Sabrana dela, I kolo, Zadužbina Vladet e Jerotića u saradnji sa IP Ars libri, Beograd 2007. Niko ne može da zna šta su poslednje stvari. Moramo zbog toga da ih prihvatimo onako kako ih doživljavamo. I, ako jedno takvo iskustvo pomogne da život učinimo zdravijim ili lepšim, ili potpunijim, ili smislenijim za samog sebe i za one koje volimo, možemo mirno reći: Bila je to Božija milost. Jung, Psihologija i alhemija iako je literatura o pravoslavlju i pravoslavnoj crkvi poslednjih decenija dovoljno obogaćena da se svako, zainteresovan za gnoseološke, psihološke i socijalne vidove pravoslavlja, kao i za njegovo teorijsko i praktično udaljavanje ili približavanje katolicizmu i protestantizmu, mogao preko nje[1] podrobno obavesti, uzeću slobodu da na početku ovog poglavlja pomenem samo nekoliko glavnih odlika učenja pravoslavnog hrišćanstva. Nekim od ovih odlika ono se znatno udaljava od pogleda na isti problem ...

ČEKAM VASKRSENJE MRTVIH I    ŽIVOT  BUDUĆEG VEKA Neutešna i beskrajna bi morala biti naša tuga za nama bliskima kada umiru   ,  kad nam Gospod ne bi poklonio život večni. Besmislen bi naš život bio ako bi se završavao smrću. Kakva je korist onda od vrline   , od dobrih dela? U pravu su onda oni koji govore ''ješćemo i pićemo   , jer ćemo sutra umreti.''Ali čovek je stvoren za besmrtnost   , sa Svojim Vaskrsenjem Hristos otvori dveri Carstva Nebeskog   , večnog blaženstva onima koji u Njega verovahu i življahu pravedno. Naš zemaljski život je priprema za onaj budući i našom smrću završava se ta priprema . ''Čoveku sleduje da jednom umre   , a potom sud''. Napušta tada čovek sve svoje brige zemaljske   , telo se raspada   , da bi ponovo ustalo u opštem vaskrsu. Ali duša njegova nastavlja da živi i ni na tren ne prekida svoje postojanje . Kroz mnoga javljanja mrtvih moguće nam je da delimično znamo šta se dogadja sa dušom k...

( iz Prologa) U Egiptu, u kojem je u drevnom hrišćanstvu bilo mnogo velikih manastira, jedan monah družio se s neukim i prostodušnim seljakom, kakvih je bilo mnogo u zemlji. Jednom prilikom seljak reče monahu: - I ja poštujem Boga, stvoritelja ovog sveta! Svake večeri naspem čanak mleka i ostavim ga ispod palme, a Bog noću dodje i popije ga. Mnogo mu se svidja moje mlekce! Nikad se nije dogodilo da u čanku ostane i kap mleka. Kad je to čuo, monah prosto nije mogao a da se ne nasmeje. Svom prijatelju je krajnje dobrodušno i na jednostavan način objasnio da Bogu nije potrebno kozje mleko. Pošto se seljak uporno držao svoje priče, monah je predložio,

Hrišćanska vera nas uči šta je Bog učinio za čovekovo spasenje, a šta čovek treba da učini da bi spasenje dobio.  Cilj čovekovog života na zemlji je dostizanje blaženstva u onom neprolaznom svetu u blizini Božijoj i zajednici sa svim svetima. Taj cilj se ostvaruje pravom verom u Boga i životom po toj veri. Bog ljudima objavljuje sebe preko svojih dela - preko vidljivog sveta a naročito preko čovekovog razuma, savesti srca. To prirodno Božije otkrivenje ( objavljivanje) omogućava nam, dakle, da znamo o Bogu i njegovom zakonu. Da bi mogli pravilno verovati i dostojno poštovati Boga, ljudima je objavljena Božija reč . Ona je objavljena preko Božijih izabranika, proroka, a naročito preko Sina Božijeg - Gospoda Isusa Hrista i preko njegovih učenika, apostola. Proroci i apostoli su, po uputstvu i nadahnuću Svetog Duha, napisali niz svetih knjiga, koje u sebi sadrže Božije nadprirodno otkrivenje - objavljivanje ljudima. To je pisana reč Božija, Biblija ili Sveto pismo.

Gospod Isus Hristos sahranjen je u Getsimanskom vrtu u jednoj pećini, koju zapečatiše velikim kamenom i postaviše stražu. U nedelju, treći dan po Raspeću, sidje Andjeo Gospodnji i zdrobi kamen na ulazu u pećinu i Isus Hristos izadje napolju i vaskrsnu. Lice mu beše kao munja, a odelo belo kao svetlost. Vojnici se uplašiše i pobegoše, vičući: Hristos je Vaskrsnuo! ! Kada izjutra žene mironosnice dodjoše da obidju Hristov grob, zatekoše ga praznog i andjeo im reče da idu u grad i jave ostalima da je Gospod naš Vasksnuo iz mrtvih. One odmah poslušaše i odoše da ovu radosnu vest razglase svima. I od tada počeše se svi prozdravljati pozdravom : ,, Hristos Vaskrese '' i ,, Vaistinu Vaskrese ''. Pa čak i danas, posle 2000 godina, mi se pozdravljamo istim tim pozdravom. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, jer na taj dan Isus Hristos, Gospod Bog naš vaskrsnu iz mrtvih, pobedi smrt i svim ljudima, od praroditelja Adama i Eve darova večni život. Zbog velikog značaja ovog...

Protojerej Maksim Kozlov Razlika izmedju zaljubljenosti, ljubavi i strasti Koja je razlika izmedju zaljubljenosti i ljubavi, i izmedju ljubavi i strasti? Neki godinama čekaju velika osećanja, a drugi biraju sebi supružnika medju onima koji ih okružuju. Ko je u pravu? I šta raditi kada ti se čini da ne možeš da voliš, treba li čekati i nadati se da ćeš naći čoveka koga tražiš? Odgovara protojerej Maksim Kozlov ... O pravilu strast je to što je radi mene, radi sebe samoga, to je ono bez čega ja ne mogu, a ljubav - to je ono što smo spremni da damo drugome.Još pre hrišćanske epohe Aristotel je dao tačnu definiciju ljubavi :

Bog je najpre stvorio nevidljivi svet, to jest andjele. Sveti Apostol Pavle, i kasnije njegov učenik Sveti Dionisije Areopagit, u delu  Nebeska i crkvena jerarhija , deli andjele na devet nebeskih činova.   Svaki nebeski čin ima od Boga odredjenu službu.( Rim.8,38;1.Pt 3,22). Tako šestokrili Serafimi, mnogooki Heruvimi i Prestoli, na kojima ,,Gospod duhovno počiva'', i sačinjavaju prvu četu andjela.Ovi okružuju plameni i svetlosni presto Presvete Trojice ( Jezekilj 1, 4-28) Slede zatim Sile, Vlasti i Gospodstva, koji sačinjavaju drugu, srednju andjeosku četu. Ovi imaju zaduženje da vladaju svekolikim svemirom, planetama, zvezdama, vetrovima, morima i silama tame, to jest djavolima i paklom. Slede zatim Načala, Arhandjeli i Andjeli, koji sačinjavaju treću andjeosku četu i imaju kao zadatak da obznane ljudima volju Božiju. Dakle, naši andjeli čuvari su pribrojani devetoj četi, kao poslednji medju andjelima i najbliži ljudskom rodu.  Molitva andjelu čuvaru   ...

,,Razmislite kakav bi bio svaki momenat našeg života kad bismo znali da on može da postane poslednji, da nam je taj trenutak dat kako bismo ostvarili neko savršenstvo, da su reči koje izgovaramo - naše poslednje reči i da zbog toga treba da izražavaju svu lepotu, svu mudrost, sve znanje, ali takodje i pre svega - svu ljubav kojoj smo se naučili u toku svog života, bez obzira da li je on bio kratak ili dug. Kako bismo u svojim odnosima postupali kad bi sadašnji trenutak bio jedini kojim raspolažemo i kad bi ovaj trenutak trebalo da izrazi, da ovaploti svu našu ljubav i brigu? Živeli bismo sa onakvom energijom i dubinom kakvi su nam inače nedostupni. I retko smo svesni šta je zapravo sadašnji trenutak. Prelazimo iz prošlosti u budućnost, a ne osećamo realno i u potpunosti sadašnji trenutak.