U svim potonjim dogadjajima hrišćanske istorije, andjeli se opisuju kao ,,blistavi mladići obučeni u belo''.
Ikonografska tradicija pravoslavne Crkve najkonkretnije pokazuje u kom vidu se andjeli javljaju ljudima. Naime, to su mladići u sjajnim odeždama, i uvek izobraženi na ikoni sa krilima kojim se ukazuje (simbolički) na njihovu drugačiju prirodu, dok se pri vidjenjima ta krila ne pominju.
Zapadni ,,kupidoni'' iz vremena renesanse i docnijeg epofa, nemaju nikakve veze sa andjelima.
Episkop Ignjatije piše : ,,Kada Bog čoveku otvori duhovne oči, tada ga učini sposobnim da sozercava duhovni svet onakvim kakav jeste.
Sveti Vasilije Veliki, u ,,Knjizi o Svetom Duhu'', tvrdi da kod nebeskih Sila njihovo biće sačinjava ,,vazdušni'', ako se uopšte tako može reći, duh ili ,,nevešastveni oganj'' zbog čega su oni ograničeni mestom i nevidljivi.
Andjeli nisu svuda prisutni, jer kada se nalaze na nebu, nema ih na zemlji.Ako je od Boga poslat na zemlju, andjeo nije na nebu. Oni nisu omedjeni nikakvim preprekama:zidovima, bravama, vratima jer su neograničeni. Ljudima se javljaju ne u onakvom obliku kakvi su, nego u izmenjenom vidu, pazeći na to da bi ih mogli videti oni kojima, po Božijoj volji, treba da se učine nevidljivim.''
Sveti andjeli se javljaju u svom stvarnom obliku radi toga da bi u potpunosti ispunili volju Božiju. Nasuprot njima, pali andjeli ( demoni, duhovi podnebesja) samo se ponekad javljaju u svom stvarnom vidu i obličju ( Sveti Serafim Sarovski ih opisuje, po sopstvenom iskustvu kao ,,gnusne''), već kao po pravilu uzimaju najrazličitije oblike i čine mnoga ,,čudesa'' vlašću koju su zadobili svojim potčinjavanjem ,,knezu koji vlada u vazduhu''(Ef.2,2). Mesto njihovog obitavanja je vazduh, a osnovni zadatak im je sablazniti i preplašiti čoveka, ili ga na bilo koji drugi način, odvojiti sa puta bogopoznanja.
Protiv njih je neophodna borba :,,Jer ne ratujemo protiv krvi i tela nego protiv poglavarstva i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhove zlobe podnebesja'' ( Ef.6,12)
Ljudi su sposobni videti duhove pri izvesnim izmenama osećanja koja se javljaju na nama neprimetan i neobjašnjiv način. Čovek samo primećuje da počinje videti ono što do tada nije mogao da vidi i da oseća ono što drugi ne mogu da osećaju. Svi znamo da je čovek sposoban da se pogruzi u san, na koji način se dešavaju sve one čudne stvari tokom sna, to ostaje tajna. Izmena osećanja pri kome čovek ulazi u zajednicu sa bićima iz nevidljivog sveta, u Svetom Pismu se naziva ,, otvaranje čula''.
,,Tada Gospod otvori oči Valamu koji ugleda andjela Gospodnjeg gde stoji na putu sa golim mačem u ruci'' (4.Mojsijeva..22,31). Opkoljen demonima, prorok Jelisej, da bi umirio svog zaplašenog slugu, pomoli se i reče : ,,Gospode, otvori mu oči da vidi. I Gospod otvori momku oči i on vide..
Nekoliko praktičnih saveta
Sveti Antonije Veliki napominje : ,,Sledeće vam je potrebno znati radi sigurnosti vaše kada pred vas dodje neko vidjenje, ne dopustite sebi da se uplašite bez obzira kakvo ono bilo, već ga hrabro pitaj:,,Ko si ti i odakle dolaziš?'' Ako je to zaista Sveti andjeo Gospodnji, tada će te uspokojiti i tvoj strah pretvoriti u radost.Ako je to javljanje demona, tada će on osetivši sigurnost i odlučnost u tebi, sigurno početi da se koleba jer upravo to pitanje (ko si i odakle dolaziš?) pokazuje se kao predznak neustrašive duše.
Episkop Ignjatije kaže: ,,Jedini pravilni ulazak u svet andjela je hrišćansko podvižništvo.Jedini pravilni ulazak u svet andjela je hrišćansko savršenstvo. Svi ćemo, u svoje vreme, koje je odredjeno i znano samo Bogu, obavezno stupiti u svet duhova. Sveblagi Gospod podario nam je život na zemlji, da bi imali vremena da raskinemo opštenje sa palim, a da bi stupili u zajednicu sa svetim andjelima, i da bi mi, kada dodje vreme, skinuli sa sebe telo i bili pribrojani k svetima, a ne budemo prepušteni odbačenim duhovima.'' ( Pouke episkopa Ignjatija nastale pre nekoliko stotina godina a izgledaju kao da su napisane juče.)
,,Padom u greh izmenio se ceo čovek jer je u nas ušla smrt. Vidljiva, a od nas nazvana ,,smrt'', u suštini je samo razlučenje duše sa telo. A mi se radjamo i već smo ubijeni večnom smrću! Naša telesna nemoć od mnogobrojnih uticaja raznih stvari iz materijalnog sveta, zatim naša ogrubelost, sve su to posledice pada. Naše telo se u mnogome poistovećuje sa telom životinja, jer ono oseća samo jednu stranu, stranu svoje pale prirode. Naše telo je za dušu postalo grobnica!Neko će reći da koristimo grube izraze! A ti izrazi još uvek ne izražavaju u punoj meri pad koje je doživelo naše biće. ..Neophodno je očišćenje kroz istinsko pokajanje, potrebno je osetiti neophodnost višeg duhovnog stanja, da bi iz sebe otklonili shvatanje o našem telu, o stanju njegovog mrtvila u našoj udaljenosti od Boga. U ovom, sadašnjem stanju učmalosti, grubosti, naša telesna osećanja nisu sposobna za ono čemu su namenjena. Sveti andjeli su se sklonili od kontakta sa čovekom kao od nekoga ko nije dostojan te zajednice, dok su pali duhovi besomučno nasrnuli na nas, i još više nas guraju u pogibelj, trudeći sa da čoveka učine svojim podanikom. Svako njihovo javljanje nije ništa drugo nego da još više učvrste svoju vlast nad nama.''
Molitva andjelu čuvaru koja se čita pred spavanje
Anđele Hristov, čuvaru moj sveti i pokrovitelju duše i tela moga, oprosti mi sve što Ti sagreših u današnji dan i izbavi me od svakoga zla neprijateljskog mi protivnika, da ne bih nikakvim grehom razgnevio Boga mog, no moli se za mene grešnog i nedostojnog slugu, da me pokažeš dostojna dobrote i milosti Svesvete Trojice i Matere Gospoda moga Isusa Hrista i svih Svetih. Amin.
* Tekst je iz fantastične knjige ''Duša posle smrti'' Jeromonah Serafim (Rouz)
Comments
Post a Comment
Ostavi komentar. Hvala