Reklo bi se da ništa zanimljivo i bitno ne može se dogoditi prilikom osvećenja stana i kuće. No, to nam se samo tako čini jer se čak i za vreme te skromne službe ljudi, makar i nakratko, nadju pred Gospodom, što je sasvim dovoljno da se onima koji su još daleki od Crkve ponekad iznenada otvore neverovatni i nepoznati horizonti.
U životu svakog čoveka, makar i na jedanput, a možda i više puta, neizostavno će se dogoditi neke stvari koje je nemoguće racionalno objasniti, ma koliko se trudili.No, ako želimo da se zavaravamo, takve slučajeve smatraćemo neverovatnom slučajnošću ili čak bolesnom fantazijom. Istina, sve to postaje komplikovano ukoliko postoje svedoci takve nezamislive priče. Ali čak i tada postoji šansa da sve što se dogodilo bude predstavljeno kao nekakva kolektivna izmišljotina ili nešto što je prosto nemoguće.
No, ma koliko se trudili da objasnimo, zaboravimo ili, što je još gore,da ismejemo to naše lično zagonetno duhovno iskustvo, nikad nećemo biti u stanju da iz sećanja u potpunosti potisnemo drugu realnost koja je tako silovito prodrla u našu svakodnevicu.
Jedan od meni dragih poznanika bio je Oleg Aleksandrovič Nikitin, koji je još u doba Sovjetskog Saveza bio zaslužni naučnik u oblasti energetike. Devedesetih godina nalazio se na čelu velikog preduzeća za eksploataciju i remont dalekovoda, koji su se protezali od Dalekog istoka do Kalinjgrada. Oleg i njegove kolege bili su izuzetno zanimljivi ljudi, ali su o duhovnom i crkvenom životu, blago rečeno, malo znali. Bili su klasični sovjetski naučnici i direktori i privrednici starog kova. No ipak su počeli da se s vremena na vreme pojavljuju u crkvama.
Jednom prilikom Oleg Aleksandrovič pozvao je na veselje svoje prijatelje i poznanike. Gradio je jednu malu vikendicu u Kaluškoj oblasti i nakon mnogo godina bila je spremna za prijem gostiju. Zamolio me je da osveštam njegov novi dom, nakon čega je predvidjena večera za prijatelje.
Kad sam stigao u vikendicu Olega, prvo sam naleteo na patuljastvu crnu pudlicu. Ja zaista volim pse, ali tom prilikom naleteo sam na neobično zlobno biće. Tako je besno lajala da je ostajala bez daha. Pudlica me je bukvalno napala, pokušavala da me ujede za nogu i pocepala mi podrasnik tako da sam je morao čak šutnuti.Domaćini su zaista bili iznenadjeni ponašanjem svog psića, a kćerka Olega požurila je da uzme pudlu u naručje.
S nepoverenjem sam popreko pogledao psetence koje se otimalo iz Jeleninih ruku, režalo i pokazivalo zube. Odmah sam ih upozorio da pas ne sme biti u prostoriji tokom osvećenja kuće, i to ne samo zato što mi se taj patuljasti Kerber već na prvi pogled nije dopao, nego što tako nadleže crkveno pravilo.
- Veoma čudno pravilo - uvredjeno će Jelena, budući da je histerična pudlica bila njena ljubimica.
- Pas se smatra nečistom životinjom - mrzovoljno objasnih. Jelena se još više pobuni.
- A mačke? Da li su i mačke nečiste životinje?
- Ne, nisu. Samo psi. Psi i svinje.
Pročitajte i ovo : mesec u znacima
To sam, naravno, dodao u ljutnji. Svinje su smatrane nečistim životinjama još od davnina, iz doba Starog Zaveta, a hrišćani danas s uživanjem jedu svinjetinu. No, suviše me je naljutila ta razmažena pudlica pa sam zato tako reagovao.
- Kažete, svinje?! - povika Jelena. - Kako možete porediti svinje i pse??!
Supruga Olega Aleksandroviča odmah ju je podržala.
- Znači, posle tog vašeg osvećenja nećemo smeti da držimo psa u kući?
- Naravno da ćete moći! Postoje razlozi zašto se u Crkvi pas smatra nečistom životinjom. Niti smo mi ta pravila uveli, niti je naše da ih ukidamo. Ali to uopšte ne znači da svoju pudlicu treba da izbacite iz kuće. U svakom slučaju, sveštenodejstvo se ne sme obavljati ukoliko se pas nalazi u prostoriji. Zato ćete ga za vreme osvećenja morati zatvoriti negde na sigurno.
- Možete li nam ipak objasniti zašto se kod vas u Crkvi pas smatra nečistom životinjom? - nije odustajala Jelena. - Kakva je to diskriminacija?
- Ništa nije slučajno - odgovorio sam joj - Jelena, jeste li se ikad zapitali zašto u vašoj kući živi upravo crna pudla, imajući pritom u vidu vašu naročitu strast prema magiji.
Pročitajte i ovo : pomoć protiv magije
- Šta je tu čudno?
- U najmanju ruku to što se Mefistofel javio Faustu upravo u vidu crne pudlice.
- Oprosti, ko se javio? Zar Mefistofel?
- Da, baš on. Isti onaj demon iz Geteovog romana ''Faust''. Gete je obradio jednu staru zapadnu legendu. Kad je Faust odlučio da sklopi ugovor sa djavolom, Mefistofel mu je u goste došao u obličju crne pudlice.
- Vi to ozbiljno govorite o Mefistofelu? I to u naše doba?
- Za onog ko se nepromišljeno upusti u igru sa zloslutnom mistikom, Mefistofel će biti aktuelan i u naše i u bilo koje drugo vreme. To je u suštini veoma opasna igra. Mefistofel nemilosrdno hvata u zamku one koji mu se lakomisleno prepuste, tako da uopšte nije slučajnost to što vam se u kuću uselila crna pudlica.
Pročitajte i ovo : ljubav ili zaljubljenost?
- Nije se uselila, nego sam je kupila u elitnom moskovskom klubu.
- Naravno, ali niste kupili ni bolonjezera, ni terijera, ni belu pudlicu, nego baš crnu!
Gosti su se okupili oko nas i s neskrivenim interesovanjem pratili našu raspravu. Jelena je počela da se smeje.
-Oče, šalite se! Kakve tu veze ima Mefistofel? Vi ste pravoslavni sveštenik i vama se jednostavno ne svidja to što ljudi tajne duhovnog sveta istražuju na poseban način. Zakačili ste se za mog psa verovatno zato što vas je zamalo ujeo, pa ste se toliko uplašili da ste spremni da nam pričate o deminima i o paklu. A uz sve to još nas Mefistofelom plašite!
Pročitajte i ovo : lucidan san
Nije bilo jednostavno raspravljati se s devojkom. No u pomoć mi je pritekao Oleg. Zgrabio je pod mišku pudlicu koja je zavijala, i odneo je u šupu. Počeo sam da se pripremam za čin osvećenja, ali sam duboko u sebi osećao neku neizvesnost.
Osim domaćina, osvećenju su prisustvovali i ostali gosti. Po završetku obreda svi prisutni su osetili da se je u kući dogodila neka neobjašnjiva promena. To se uvek dogadja posle sveštenodejstva. Čak ni Jelena i ja nismo se više onako mrgodno se gledali.
-----------------------------------------
Kad sam izašao u baštu, sreo sam gosta koji je zakasnio na veselje. Iza njega je išao vozač koji je s naporom nosio nekakav ogroman poklon umotan u beli čaršav.....
Pošto sam osveštao još jednu kuću, nakon četrdesetak minuta vratio sam se kod Olega s predosećanjem da će jela biti veoma ukusna. Kad sam ušao u dnevnu sobu, zatekao sam čudan prizor : preplašeni i prebledeli gosti ćutke su stajali.
Pročitajte i ovo : vrednost vremena
Prvo mi je palo na pamet da se možda nešto zapalilo od sveća, koje su upaljene za vreme osvećenja kuće, i da je buknuo manji požar. Zabrinuto sam se osvrnuo oko sebe, pogledom tražeći tragove požara. A onda sam u uglu sobe iznenada ugledao Mefistofela! Bio je to pravi pravcati Mefistofel, majstorski izgradjena skulptura od crnog metala, visoka kao pola čoveka. Mefistofel je izgledao kao neki španski plemić s mačem, koji se podrugljivo i zlobno smeje. Pored skulpture je sedela crna pudlica i zadovoljno se trljala o crni metal. Kad sam to video, sav sam se najezio!
- Šta je to?? - užasnuto upitah šapatom prisetivši se našeg skorašnjeg razgovora.
Sudeći po izrazu lice prisutnih, bilo je očito da ni oni nisu zaboravili razgovor.
Pročitajte i ovo : kada zvezde opominju
Ispostavilo se da je zakasneli gost, kojeg sam usput sreo, doneo domaćinu na naselje tu skupocenu skulpturu, napravljenu u poznatoj kaslinskoj livnici. Taj gost bio je Leonid Vladimirovič Mkarevič, rukovodilac moskovske elektrodistribucije, i njegov vozač je uneo u kuću tu statuu umotanu u beli čaršav.
Kad je Leonid Vladimirovič svečano skinuo čaršav sa svog izuzetnog poklona, gosti su se prosto skamenili. Bili su još više užasnuti kad je crna pudlica sela pored skulpture i umiljato počela da se o nju češe, poput male mace.
Upravo sam taj prizor zatekao kad sam ušao u dnevnu sobu.
--------------------------------------
Pročitajte i ovo : mars u polju braka
Stavili smo skulpturu u prtljažnik mog automobila. Svima se je odmah popravilo raspoloženje. Na povratku kući potpuno sam zaboravio na skulpturu pa sam je nekoliko dana vozio po celoj Moskvi. Na kraju sam se ipak setio te sam zajedno sa svojim prijateljem ocem Anastasijem, kasno uveče odvezao na obalu Jauze, te bacili smo ga u reku.
Priča je naravno apsurdna, a i sama ta slučajnost je veoma čudna. No tek posle tog slučaja, mnogi su se zamislili i počeli da razmišljaju o raznim čudnim pojavama....
Izvor teksta : ''Nesveti a sveti '' Arhimandrit Tihon. Str.283 - 290
Iz priče su izostavljeni odredjeni delovi.
Comments
Post a Comment
Ostavi komentar. Hvala