Sv.Antonije Veliki - jedan od najvećih svetitelja!

slika sv.antonije-svevideće oko

,,Ako hoćeš da budeš savršen idi prodaj svoje imanje i daj ga siromasima, pa ćeš imati blago na nebu i hajde samnom.''

Sv.Antonije više se nije dvoumio.

Vrativši se kući iz crkve gde je ove reči čuo, on odmah rasproda svoje imanje, jedan deo dade sestri za izdržavanje, a ostatak razda sirotinji, pa se udalji iz sela i poče da živi usamljeno u jednoj grobnici u postu i molitvi.

Život njegov beše čudan i neobično težak, osobito kao do tada bogatog mladića. Ali najteže mu beše ljuta borba sa zlim duhovima. 

Jednom prilikom zli duhovi tako ga izudaraše da je jedva ostao živ. Kad ga nadjoše rodnici, donesoše ga polumrtvog u selo. Ali na moblu Antonijevu, jedan ga ponovo vrati natrag. Zli duhovi napadaše još strašnije, no on prizva u pomoć Gospoda Isusa Hrista i njih nestade. 

Tada ga Gospod Isus isceli i sv.Antonije posta najedanput zdrav. Tada sv.Antonije reče Gospodu : ,,Blagi moj Isuse, Gospode, gde ti do sad beše kad me zli duhovi mučahu''?

- ''Bejah kog tebe Antonije, ali ranije ti ne pridjoh u pomoć jer sam hteo da vidim hoćeš li se pokazati trpeljiv, junak i hrabar moj vojnik. Kad se uverih da si takav, eto me k tebi u pomoć. Ne boj se ve produži kako si počeo.''

Sv.Antonije posle ovih reči, pun blagodarnosti, osetio je još veću snagu i silu u sebi.

Molitve iz filma ''Ostrvo''

Kratka molitva za upokojenog

Seti se, Gospode,
duše usnulog raba Tvojeg (ime upokojenog)
oprosti mu sve grehe, voljne i nevoljne
i daruj mu u Carstvu pričešćivanje i nasladjivanje
Tvojim večnim dobrima.
Gospode, pomiluj.
Slava Tebi Bože, Amin.

Isusova molitva
Gospode, Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog!

Molitva protiv magije

Vladaru, Gospode Isuse Hriste, Bože naš! 
Svedržitelju i upravitelju, svega sveti i sveproslavljeni Care nad carevima, i Gospodaru nad gospodarima.
Slava Tebi!
Ti, koji obitavaš u bezgraničnoj svetlosti, i nepristupnoj grmljavini
Tebe gledaju hiljade sila i milijarde svetih angela i arhangela,
sada ti se, pak, molim i preklinjem Te, Bože naš,
da moja molitva pred Tobom - Bože i Gospode naš
bude kao žrtva blagougodna Tebi!

Duhovno iskustvo - priča o crnoj pudlici

Reklo bi se da ništa zanimljivo i bitno ne može se dogoditi prilikom osvećenja stana i kuće. No, to nam se samo tako čini jer se čak i za vreme te skromne službe ljudi, makar i nakratko, nadju pred Gospodom, što je sasvim dovoljno da se onima koji su još daleki od Crkve ponekad iznenada otvore neverovatni i nepoznati horizonti.

U životu svakog čoveka, makar i na jedanput, a možda i više puta, neizostavno će se dogoditi neke stvari koje je nemoguće racionalno objasniti, ma koliko se trudili.No, ako želimo da se zavaravamo, takve slučajeve smatraćemo neverovatnom slučajnošću ili čak bolesnom fantazijom. Istina, sve to postaje komplikovano ukoliko postoje svedoci takve nezamislive priče. Ali čak i tada postoji šansa da sve što se dogodilo bude predstavljeno kao nekakva kolektivna izmišljotina ili nešto što je prosto nemoguće.

No, ma koliko se trudili da objasnimo, zaboravimo ili, što je još gore,da ismejemo to naše lično zagonetno duhovno iskustvo, nikad nećemo biti u stanju da iz sećanja u potpunosti potisnemo drugu realnost koja je tako silovito prodrla u našu svakodnevicu.

Učenje o andjelima

Po rečima Spasitelja sveta, duša čoveka se u trenutku smrti susreće sa andjelima : ,,A kad umre siromah, odnesoše ga andjeli u naručje ..(Lk.16,22). Takodje, iz Jevandjelja saznajemo  kom vidu se javljaju andjeli :,, a lice njegovo bijaše kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg..(Mt.23,3)..mladića obućena u belu haljinu (Mk,16,5)..i gle, dva čoveka stadoše pred njih u blistavim haljinama (Lk.24,4)..i vide dva andjela u belim haljinama gde sede (Jn.20,12)

U svim potonjim dogadjajima hrišćanske istorije, andjeli se opisuju kao ,,blistavi mladići obučeni u belo''.

Ikonografska tradicija pravoslavne Crkve najkonkretnije pokazuje u kom vidu se andjeli javljaju ljudima. Naime, to su mladići u sjajnim odeždama, i uvek izobraženi na ikoni sa krilima kojim se ukazuje (simbolički) na njihovu drugačiju prirodu, dok se pri vidjenjima ta krila ne pominju.

Zapadni ,,kupidoni'' iz vremena renesanse i docnijeg epofa, nemaju nikakve veze sa andjelima.

Episkop Ignjatije piše : ,,Kada Bog čoveku otvori duhovne oči, tada ga učini sposobnim da sozercava duhovni svet onakvim kakav jeste. 

Sveti Vasilije Veliki, u ,,Knjizi o Svetom Duhu'', tvrdi da kod nebeskih Sila njihovo biće sačinjava ,,vazdušni'', ako se uopšte tako može reći, duh ili ,,nevešastveni oganj'' zbog čega su oni ograničeni mestom i nevidljivi. 

Ko od čega bogat je, taj to daje

Tri Starca - Lav Tolstoj

7 Kad molite, ne blebećite kao pogani. Misle da će s mnoštva reči biti uslišeni. 

8 Ne nalikujte na njih. Ta zna vaš Otac što vam treba i pre negoli ga zaištete.

 -- Mat VI, 7, 8 

Arhijerej iz Arhangelsk-goroda brodom je putovao u Soloveckije. Istim su brodom putovali hodočasnici u svetište. Vjetar je bio povoljan, a vrijeme vedro, i nije ljuljalo. Hodočasnici, od kojih su neki ležali, neki ponešto jeli, neki sjedili u skupinama, i slično tome, razgovarali jedni s drugima. Arhijerej je izašao na palubu da im se pridruži i počeo se šetati naprijed-natrag po mostu. Kad se približio arhijerej pramcu, zapazio je skup ljudi. Momak pokazuje rukom na nešto u moru i govori, a ljudi ga slušaju. Zaustavio se arhijerej, pogledao, kamo pokazuje momak: ništa se ne vidi, osim mora što na suncu sja. Približio se arhijerej te počeo osluškivati.. Primijetio je momak arhijereja, skinuo šešir i ušutio. I ostali su arhijereja primjetili, također skinuli šešire i naklonili se.

Žive pomoći protiv magije - Zaštitni Psalam 90 (MT:Psalam 91)

Psalm 90 se u ruskoj tradiciji zove Psalam Žive pomoći i vrlo je poštovan u ruskom narodu. Ruske seljanke i ruski vojnici su ispisan Psalam 90 (ili psalam 91 po MT numeraciji) nosili na pojasu ili ušivali u šinjele kao zaštitu od vradžbina, uroka, činodjestva, loših snova, negativnih pomisli. Ista tradicija je postojala i kod Srba. Smatra se da je Psalm 90 zaštitni psalam „Da đavo bude isteran kada se projavi u čoveku i kada ga zastrašuje“ … i čita se kada se oseti negativno dejstvo od ljudi ili pojava, jer se u njemu poziva Svemogući Bog da nam bude zaštita u svim opasnostima.

Na primer, kada imate neobjašnjive noćne more, strahove ili nemire, kada osećate da vam neko nije naklonjen, kada na vas i vaš dom napadaju sektaši i jeretici, kada vas izazivaju bogoborci, kada se prema vama ustremljuju sinovi tame, kada vam se javljaju utvare, duhovi i onostrane pojave. Tada treba svakodnevno čitati Psalam 90 (MT: Psalam 91).

Kada su braća upitala velikog Jovana Zlatousta. Da li je dobro ostaviti Psaltir, on reče: bolje je da sunce ostavi put svoj, nego ostaviti Psaltir, jer više je koristi učiti se u psalmima i pažljivo čitati Psaltir. Sve su, veli, knjige na korist čoveku i na tugu djavolu, ali ni jedna nije kao Psaltir.“

Sveti Vasilije Veliki

Život nakon smrti II

,,Ne treba tugovati, nego se treba boriti za svoje najrodjenije da Gospod dodeli njima andjeosko naselje. To se traži. A tugom se ništa ne postiže. Sebi se zdravlje remeti, i svojom tugom remeti mir dušama koji su one od Gospoda dobile.Zato treba da budemo molitveni, da se molimo za svoje rodjene. Zato ne treba da tugujemo. Tugovati za svoje rodjene koji su otišli Gospodu nije hrišćanski, to je neznabožački. Mi se ovde pripremamo za večni život. Treba da budemo blagodarni, zahvalni Bogu za one koje Gospod uzima Sebi. 

Vladeta Jerotić - Jung i pravoslavlje

Vladeta Jerotić Jung i pravoslavlje Izvor: Individuacija i(ili) oboženje, Sabrana dela, I kolo, Zadužbina Vladet e Jerotića u saradnji sa IP Ars libri, Beograd 2007. 

Niko ne može da zna šta su poslednje stvari. Moramo zbog toga da ih prihvatimo onako kako ih doživljavamo. I, ako jedno takvo iskustvo pomogne da život učinimo zdravijim ili lepšim, ili potpunijim, ili smislenijim za samog sebe i za one koje volimo, možemo mirno reći: Bila je to Božija milost. 

Jung, Psihologija i alhemija iako je literatura o pravoslavlju i pravoslavnoj crkvi poslednjih decenija dovoljno obogaćena da se svako, zainteresovan za gnoseološke, psihološke i socijalne vidove pravoslavlja, kao i za njegovo teorijsko i praktično udaljavanje ili približavanje katolicizmu i protestantizmu, mogao preko nje[1] podrobno obavesti, uzeću slobodu da na početku ovog poglavlja pomenem samo nekoliko glavnih odlika učenja pravoslavnog hrišćanstva. Nekim od ovih odlika ono se znatno udaljava od pogleda na isti problem u odnosu na savremenu katoličku i protestantsku teologiju, kao i od Jung ovog učenja, dok im se u nekim drugim oblastima koje se tiču i samih osnova hrišćanskog učenja opet približuje.

Šta se dešava sa dušom posle smrti?

ČEKAM VASKRSENJE MRTVIH I    ŽIVOT  BUDUĆEG VEKA

Neutešna i beskrajna bi morala biti naša tuga za nama bliskima kada umiru , kad nam Gospod ne bi poklonio život večni. Besmislen bi naš život bio ako bi se završavao smrću. Kakva je korist onda od vrline , od dobrih dela? U pravu su onda oni koji govore ''ješćemo i pićemo , jer ćemo sutra umreti.''Ali čovek je stvoren za besmrtnost , sa Svojim Vaskrsenjem Hristos otvori dveri Carstva Nebeskog , večnog blaženstva onima koji u Njega verovahu i življahu pravedno. Naš zemaljski život je priprema za onaj budući i našom smrću završava se ta priprema. ''Čoveku sleduje da jednom umre , a potom sud''. Napušta tada čovek sve svoje brige zemaljske ,

telo se raspada , da bi ponovo ustalo u opštem vaskrsu. Ali duša njegova nastavlja da živi i ni na tren ne prekida svoje postojanje. Kroz mnoga javljanja mrtvih moguće nam je da delimično znamo šta se dogadja sa dušom kad ona iz tela izlazi. 

Kad se prekine njeno gledanje očima telesnim , tada se otkriva njeno gledanje duhovno. 

Ono kod onih koji umiru često počinje još pre upokojenja i oni , videći one koji su oko njih i čak razgovarajući sa njima , vide ono što drugi ne vide.