@astromela

  Akatist (za pokoj duša umrlih) pravoslavni Molitva za upokojene Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotično, što sagrešiše rečju ili delom, ili mišlju. Useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka Svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i nasladjivanju u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i Živototvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.  Molitva prva Gospode Bože naš, pomeni sluge Tvoje preminule u veri i nadi na život večni, i kao dobar i čovekoljubiv, praštajući grehe i brišući nepravde, ublaži, otpusti i oprosti im sva sagrešenja voljna i nevo...

Dobar dan  🍀 Koliko jedan san može da bude udarno jak, da ti sasvim promeni ugao posmatranje nečega. Još ako ti ''otvori'' strah, za koji nisi ni znala da ga imaš u sebi, - znači da si pred velikim iskušenjem, koje ako prodješ, podižeš se na sledeću duhovnu lestvicu! Ako bi na naše planete posmatrali kao na strasti unutar nas, Mesec kad prolazi, aktivira jednu, pa drugu, pa treću, pa u krug..Nikad se ne oslobadjamo, već menjamo jednu za drugu. Taj strah u snu kad se pojavi,  znači da smo jednu strast u nama prevazišli i krenuli ka drugoj. Kao što su SvetiOci rekli ,,Svaki put ti stiže jači demon''. Jače iskušenje. Jer ko si ti mali i ništavni da pobedjuješ uticaje podnebesja (uticaje naših planeta)? - to je cilj podnebesja kojim te udaljavao od vere i snage unutar tebe. Da te slomi i što dublje povredi. Okuje strahom, da drhtiš i strepiš zaboravljajući da iznad našeg znanog kosmosa, postoji Tvorac i postoji molitva kao duhovni kanal ka Njemu koji te uzd...

slika  sv.antonije-svevideće oko ,,Ako hoćeš da budeš savršen idi prodaj svoje imanje i daj ga siromasima, pa ćeš imati blago na nebu i hajde samnom.'' Sv.Antonije više se nije dvoumio. Vrativši se kući iz crkve gde je ove reči čuo, on odmah rasproda svoje imanje, jedan deo dade sestri za izdržavanje, a ostatak razda sirotinji, pa se udalji iz sela i poče da živi usamljeno u jednoj grobnici u postu i molitvi. Život njegov beše čudan i neobično težak, osobito kao do tada bogatog mladića. Ali najteže mu beše ljuta borba sa zlim duhovima.  Jednom prilikom zli duhovi tako ga izudaraše da je jedva ostao živ. Kad ga nadjoše rodnici, donesoše ga polumrtvog u selo. Ali na moblu Antonijevu, jedan ga ponovo vrati natrag. Zli duhovi napadaše još strašnije, no on prizva u pomoć Gospoda Isusa Hrista i njih nestade.  Tada ga Gospod Isus isceli i sv.Antonije posta najedanput zdrav. Tada sv.Antonije reče Gospodu : ,,Blagi moj Isuse, Gospode, gde ti do sad beše kad me zli d...

Ustani, dušo verna, i pogledaj šta je u tvom životu nečisto i nedostojno pa se blagovremeno pobrini da sve to popraviš i otkloniš. Postoji li u tebi bilo kakva plotska nečistota - očisti je radi čistote Svetog nad svetima.  Postoji li bilo kakav razdor, svadja ili mržnja - ugasi je na ljubavi prema Gospodaru sveta koji dolazi. Ima li u tebi nadutosti, oholosti ili hvalisanja - uguši i to u čast smernog Dečaka vitlejemskog. Neka se svako spremi i ogleda, jer Gospod ide k svima! Pregledaj sve - dušu i telo, um i srce, jer Gospod će biti svuda, videće sve: nema li na umu nepravih misli o veri, njenim zapovestima i obećanjima; nema li u veri rdjavih sklonosti,privrženosti svetu i njegovim taštim dobrima; nema li u mašti nečistih i sramnih predstava, u sećanju - sramnih dela i pogubnih primera, u srcu - štetnih požuda?

Kratka molitva za upokojenog Seti se, Gospode, duše usnulog raba Tvojeg (ime upokojenog) oprosti mu sve grehe, voljne i nevoljne i daruj mu u Carstvu pričešćivanje i nasladjivanje Tvojim večnim dobrima. Gospode, pomiluj. Slava Tebi Bože, Amin. Isusova molitva Gospode, Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog!

Vladaru, Gospode Isuse Hriste, Bože naš!  Svedržitelju i upravitelju, svega sveti i sveproslavljeni Care nad carevima, i Gospodaru nad gospodarima. Slava Tebi! Ti, koji obitavaš u bezgraničnoj svetlosti, i nepristupnoj grmljavini Tebe gledaju hiljade sila i milijarde svetih angela i arhangela, sada ti se, pak, molim i preklinjem Te, Bože naš, da moja molitva pred Tobom - Bože i Gospode naš bude kao žrtva blagougodna Tebi!

Reklo bi se da ništa zanimljivo i bitno ne može se dogoditi prilikom osvećenja stana i kuće. No, to nam se samo tako čini jer se čak i za vreme te skromne službe ljudi, makar i nakratko, nadju pred Gospodom, što je sasvim dovoljno da se onima koji su još daleki od Crkve ponekad iznenada otvore neverovatni i nepoznati horizonti. U životu svakog čoveka, makar i na jedanput, a možda i više puta, neizostavno će se dogoditi neke stvari koje je nemoguće racionalno objasniti, ma koliko se trudili.No, ako želimo da se zavaravamo, takve slučajeve smatraćemo neverovatnom slučajnošću ili čak bolesnom fantazijom. Istina, sve to postaje komplikovano ukoliko postoje svedoci takve nezamislive priče. Ali čak i tada postoji šansa da sve što se dogodilo bude predstavljeno kao nekakva kolektivna izmišljotina ili nešto što je prosto nemoguće. No, ma koliko se trudili da objasnimo, zaboravimo ili, što je još gore,da ismejemo to naše lično zagonetno duhovno iskustvo, nikad nećemo biti u stanju da iz ...

Po rečima Spasitelja sveta, duša čoveka se u trenutku smrti susreće sa andjelima : ,,A kad umre siromah, odnesoše ga andjeli u naručje ..(Lk.16,22). Takodje, iz Jevandjelja saznajemo  kom vidu se javljaju andjeli :,, a lice njegovo bijaše kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg..(Mt.23,3)..mladića obućena u belu haljinu (Mk,16,5)..i gle, dva čoveka stadoše pred njih u blistavim haljinama (Lk.24,4)..i vide dva andjela u belim haljinama gde sede (Jn.20,12) U svim potonjim dogadjajima hrišćanske istorije, andjeli se opisuju kao ,,blistavi mladići obučeni u belo''. Ikonografska tradicija pravoslavne Crkve najkonkretnije pokazuje u kom vidu se andjeli javljaju ljudima. Naime, to su mladići u sjajnim odeždama, i uvek izobraženi na ikoni sa krilima kojim se ukazuje (simbolički) na njihovu drugačiju prirodu, dok se pri vidjenjima ta krila ne pominju. Zapadni ,,kupidoni'' iz vremena renesanse i docnijeg epofa, nemaju nikakve veze sa andjelima. Episkop Ignjatije piše...

7 Kad molite, ne blebećite kao pogani.  Misle da će s mnoštva reči biti uslišeni. 8 Ne nalikujte na njih.  Ta zna vaš Otac što vam treba i pre negoli  ga zaištete. -- Mat VI, 7, 8    Arhijerej iz Arhangelsk-goroda brodom je putovao u Soloveckije. Istim su brodom putovali hodočasnici u svetište. Vjetar je bio povoljan, a vrijeme vedro, i nije ljuljalo. Hodočasnici, od kojih su neki ležali, neki ponešto jeli, neki sjedili u skupinama, i slično tome, razgovarali jedni s drugima. Arhijerej je izašao na palubu da im se pridruži i počeo se šetati naprijed-natrag po mostu. Kad se približio arhijerej pramcu, zapazio je skup ljudi. Momak pokazuje rukom na nešto u moru i govori, a ljudi ga slušaju. Zaustavio se arhijerej, pogledao, kamo pokazuje momak: ništa se ne vidi, osim mora što na suncu sja. Približio se arhijerej te počeo osluškivati.. Primijetio je momak arhijereja, skinuo šešir i ušutio. I ostali su arhijereja primjetili, također skinuli šešire i naklonil...

Psalm 90 se u ruskoj tradiciji zove  Psalam Žive pomoći  i vrlo je poštovan u ruskom narodu. Ruske seljanke i ruski vojnici su ispisan Psalam 90 (ili psalam 91 po MT numeraciji) nosili na pojasu ili ušivali u šinjele kao zaštitu od vradžbina, uroka, činodjestva, loših snova, negativnih pomisli. Ista tradicija je postojala i kod Srba. Smatra se da je Psalm 90 zaštitni psalam „ Da đavo bude isteran kada se projavi u čoveku i kada ga zastrašuje“   … i čita se kada se oseti negativno dejstvo od ljudi ili pojava, jer se u njemu poziva Svemogući Bog da nam bude zaštita u svim opasnostima. Na primer, kada imate neobjašnjive noćne more, strahove ili nemire, kada osećate da vam neko nije naklonjen, kada na vas i vaš dom napadaju sektaši i jeretici, kada vas izazivaju bogoborci, kada se prema vama ustremljuju sinovi tame, kada vam se javljaju utvare, duhovi i onostrane pojave. Tada treba svakodnevno čitati Psalam 90 (MT: Psalam 91). Kada su braća upitala velikog Jovana ...

,,Ne treba tugovati, nego se treba boriti za svoje najrodjenije da Gospod dodeli njima andjeosko naselje. To se traži. A tugom se ništa ne postiže. Sebi se zdravlje remeti, i svojom tugom remeti mir dušama koji su one od Gospoda dobile.Zato treba da budemo molitveni, da se molimo za svoje rodjene. Zato ne treba da tugujemo. Tugovati za svoje rodjene koji su otišli Gospodu nije hrišćanski, to je neznabožački. Mi se ovde pripremamo za večni život. Treba da budemo blagodarni, zahvalni Bogu za one koje Gospod uzima Sebi. 

ČEKAM VASKRSENJE MRTVIH I    ŽIVOT  BUDUĆEG VEKA Neutešna i beskrajna bi morala biti naša tuga za nama bliskima kada umiru   ,  kad nam Gospod ne bi poklonio život večni. Besmislen bi naš život bio ako bi se završavao smrću. Kakva je korist onda od vrline   , od dobrih dela? U pravu su onda oni koji govore ''ješćemo i pićemo   , jer ćemo sutra umreti.''Ali čovek je stvoren za besmrtnost   , sa Svojim Vaskrsenjem Hristos otvori dveri Carstva Nebeskog   , večnog blaženstva onima koji u Njega verovahu i življahu pravedno. Naš zemaljski život je priprema za onaj budući i našom smrću završava se ta priprema . ''Čoveku sleduje da jednom umre   , a potom sud''. Napušta tada čovek sve svoje brige zemaljske   , telo se raspada   , da bi ponovo ustalo u opštem vaskrsu. Ali duša njegova nastavlja da živi i ni na tren ne prekida svoje postojanje . Kroz mnoga javljanja mrtvih moguće nam je da delimično znamo šta se dogadja sa dušom k...

( iz Prologa) U Egiptu, u kojem je u drevnom hrišćanstvu bilo mnogo velikih manastira, jedan monah družio se s neukim i prostodušnim seljakom, kakvih je bilo mnogo u zemlji. Jednom prilikom seljak reče monahu: - I ja poštujem Boga, stvoritelja ovog sveta! Svake večeri naspem čanak mleka i ostavim ga ispod palme, a Bog noću dodje i popije ga. Mnogo mu se svidja moje mlekce! Nikad se nije dogodilo da u čanku ostane i kap mleka. Kad je to čuo, monah prosto nije mogao a da se ne nasmeje. Svom prijatelju je krajnje dobrodušno i na jednostavan način objasnio da Bogu nije potrebno kozje mleko. Pošto se seljak uporno držao svoje priče, monah je predložio,