Jedan starac posta sudac. Sudi i krivome i pravednome. Jer i u krivici i pravdi, čovek kad je sam, nemoćan je pa se oseća i ovako, i onako.
Tišti sumnja prikovana za korake. Da se dalje neće moći, i da pomoći nema.
Bogataš posta siromah. Siromah posta bogataš. Ali ne u materiji, no u duhu uzvišenom. Duh duše je gladan, i vapaja. Za pokajanje ne moli. Pa ti vidi šta on traži?! U mraku upali svetlo pa prebroj sve novce svoje, vrede li išta ako nemaš sa kime da ih podeliš? Zato ti nemoj biti od onih koji gladnome neće hleba dati. Daj i daće ti se. Saturnova pravila su vrlo jasna. Nećeš moći da utekneš. Niko nećeš moći, jer ovo je vreme suda i presude.. Blago svakom sudiji koji ima dovoljno znanja i poštenja, sačuvaće dušu. Blago milosrdnome, jer će na milost naići.
Blago svakom, kom tuga ne bude lomila korake. Kog krivica ne bude razjedala. Ko ne bude morao da preispituje sva svoja dela. I davanja. Vreme je setve i žetve. I gladi za istinom! I moralom! I pravdom Nebeskom.
Pokajavaće se i plakaće mase zarad sveopšteg stradanja. Jer svako ima nekog kog je voleo a izgubio. I svako ima nekog o kog se je opasno ogrešio. I svako ima kamen koji vuče za sobom. Sad je teži nego ikada.
Gorko plačem za tobom koji ranio si mene, njega, nju kad ti je najviše pomagao/la. Kad si prevario onog/onu koja ti je dala sve od nemanja. Gorko plačem, jer se bojim da ti zaplakati nećeš. Ko jednom oseti moć surovosti, teško da u milosti se pronadje.
Plačem, jer moja je suza teža od tvog kamena.
Mora biti poravnanja.
Mora biti naplate dugovanja.
Mora se oprati lice od krvi i nedela. Ruke od lažnih dodira. Usne od lažnih obećanja.
Ja, tako daleko, a bliska tebi, neću te moliti ali ću ti obećati : Da je moje lice poslednje koje ćeš videti pre klonuća. Jer moraš znati zbog čega stradaš. Moraš znati koju cenu plaćaš za svoja nedela. Moraš videti oko, pre zamagljenog pogleda. Moraš videti srce koje krvari. Moraš, da bi razumeo. A da bi razumeo, moraš i ti prokrvariti. I krvariti, gorko i bolno.
Moj korak se približava tebi, nemoj i ovaj put pobeći, jer nećeš uteći. Hrabro stisni zube i prigrli patnju, zarad nekih budućih vremena. Koja kada dodju, da se zajedno radujemo. Jer dužni nećemo biti, ni hleba, ni ljubavi, ni ti, ni ja.
Ja, tako daleka a bliska tebi, plačem sada, jer znam kada se budemo sreli, da ćemo se radovati.
Dajem ti sada poslednji atom vere svoje, da bi skupa bili u ovim teškim vremenima. Pomagali se i voleli. Jer znam da nećeš pobeći. Jer znam da nećeš uteći. Znam da ćeš na moj prag stati, i zaplakati.
Tako gorko zaplakati, da će tvoja suza i moje suze obrisati...i sa sobom odneti...
Mora biti poravnanja. Zakoni Univerzuma su jasni. Od njih niko nije uspeo da pobegne.
Hrabri ne boj te se. Gladni, ne boj te se. Pravedni, ostanite dosledni.
Grlim vas i ljubim dodirom Svemira.
AstroMela
Comments
Post a Comment
Ostavi komentar. Hvala