Zašto homeopatija?

Zadnjih godina sve veći broj ljudi okreće se alternativnim načinima lečenja. Da li nezadovoljni (ne) uspehom savremene medicine da im pomogne ili ,pak, takvi da vole da probaju i rade stvari na neki drugi način, kako god, sve  više njih se za lečenje obraća travarima, reiki majstorima, akupunkturolozima, refleksolozima, kiropraktičarima, homeopatama i drugim poznavaocima raznih tradicionalnih medicinskih učenja. Bez namere da osporim medicinu kakvu poznajemo i kakvu cenim i uvažavam kao vrlo ozbiljnu i temeljitu naučnu disciplinu, usudiću se samo da komentarišem da je svaki čovek slobodan da se leči na način na koji želi jer se o njegovom životu radi. Svako je slobodan da pokuša sve da pomogne sebi i to je, valjda, u redu. Na profesionalcima svih metoda je da poznaju i ponude svoj način pomoći ljudima a na nama je da izaberemo jednu ili više tih metoda i kombinujemo je sa medicinom ili ne.

Većina ovih, takozvanih, tradicionalnih metoda je jako stara, najčešće više vekova.Zajedničko im je da leče na holistički način, odn. celog čoveka a ne samo njegov oboleli organ. Telo i duša su neodvojivi i posmatraju se kao celina (kao i u psihosomatskoj medicini, uostalom).Pojava antibiotika koji su imali revolucionarnu ulogu u lečenju čoveka doprinela je da simptomatska, konvencionalna medicina kakvu poznajemo potisne holistička, stara učenja ali se, kako to inače u svim stvarima biva, točak okreće neprestano i vraćaju se stare stvari, stara učenja.

Jedan od takvih holističkih sistema je homeopatija koju je ustanovio i njome lečio pre oko dve stotine godina Samjuel Haneman, lekar po profesiji. Homeopatija je danas prisutna u Evropi, Severnoj i  Južnoj Americi, Indiji. Homeopate smatraju da u svakom čoveku postoji vitalna sila, životvorna energija, mudrost tela koja ga održava živim i zdravim. Ona reguliše sve biološke funkcije, „zna“ kako da  održi život i zdravlje. Bolest, po homeopatiji, nije osnovni problem već je bolest pokušaj vitalne sile da reši problem nekog disbalansa ili neravnoteže u telu. Potrebno je naći taj prvi disbalans i njega lečiti.Lečenje samo manifestnog simptoma bolesti potisnuće bolest u unutrašnjost tela a onda će vitalna sila morati da traži drugi način da reši problem a to može biti teža bolest i veći problem. Mudrost tela izbacuje napolje nešto što smeta, da bi zaštitila opstanak organizma u celini, a mi joj lečenjem samo te bolesti vraćamo problem unutra.Otuda se u homeopatiji ne leči bolest nego čovek koji je bolestan. Ne leči se visok pritisak, alergija, glavobolja nego Dragana, Marko, Dejan...čovek koji ima glavobolju, povišen pritisak, alergiju jer su te bolesti nastale na drugom terenu, drugoj životnoj priči, iz drugog razloga. Razlog je u homeopatiji uvek u umu i odatle sve počinje.

Homeopata će vas u nastojanju da vam odredi homeopatski lek pitati različite stvari koje vama mogu biti nevažne ali su njemu od pomoći: koju hranu volite, od čega ste bolovali kao dete, u kom položaju spavate, šta vas  (ko vas) opterećuje i čime, koje doba volite a koje vam smeta,volite li životinje ili ih se bojite, koje i kojih itd. Onda će vam dati lek za vašu glavobolju koji će biti potpuno drugačiji od onog koji je za glavobolju dobio neko drugi. Dobro odabrani lek izlečiće vasu bolest ali što je još važnije lagano će korigovati neravnotežu u važem umu koja je do bolesti dovela vodeći vas diskretno putem koji koriguje neka vaša ponašanja, stavove,vrednosti koja su nekad davno izazvala bolest. Tako će reakcija sada u lečenju ići suprotnim pravcem: od zadnje domine prema prvoj koja je pokrenula problem u celom sistemu vidljiv kroz zadnji simptom.

Homeopatski lek zapravo deluje tako što pomaže vitalnoj sili da popravi davno nastalu neravnotežu .Svaki homeopatski lek ima svoju sliku i predstavlja posebno stanje uma. Dobro odabran lek uklanja simptom bolestii i  sprečava njeno ponovno javljanje uklanjajući predispoziciju (stanje uma) koje je dovelo do bolesti

Tatjana Milenković

Spec.medicinske psihologije

homeopata