VENERA U BLIZANCIMA

Priča počinje o jednoj devojčici, vrlo lepoj, koju je prvo rodbina obožavala, a kako je rasla i ceo kraj. (Prema vladarstvu 3p.prirodnog polja znaka Blizanci), Niko nije prolazio ravnodušno pored ove venere ( devojke); a ona uvek vesela i raspoložena za zabavu, sa svakim bi stala da popriča i sazna nešto novo. Nikad joj dovoljno noviteta nije bilo, pa je uvek bila spremna da nešto novo nauči. I učila je ona, medjutim, znatiželja ju je uvek vukla korak dalje; pa se je dešavalo i da uči po više stvari, a i da ostavi za neki drugi put. Naročito ako bi život dozivao na kakav put koji je obećavao nova poznantstva. A nova poznanstva bi vodila u sfere kreacije, bilo da se radilo o samoj modi,glumi ili lepoti misli. Govornik bi sjajan ona bila, kada bi pričala o ljubavi. Kada bi nam trebalo skica najlepšeg nakita - pa ova venera bi to umela najbolje da nacrta. Jer u njoj živi talenat umetničkog stvaralaštva, reči i ruku koje uvek mogu da opišu ili nacrtaju ono što je lepo i srcu drago. 

A srce je najdraže kad dete u njemu oživi. Kada emocija i razum se spuste u utrobu samu, pa izazovu sam svemir da poskakuje od siline energije koja zavodi. Da,da, zavodnice su ove venere velike, ali u lavirintu svojih igara teško ih je razotkriti. Imaju veštinu najveštijih majstora kada su se odlučile za nešto (ili nekog) - kako da dodju do toga! Misao i energija ljubavi kao da se tad spajaju u jedno, pa nagone da se mora igra nastaviti dok se do cilja ne dodje. Ali, u stvari, nije ni cilj taj koji je baš toliko važan, koliko ono što stoji izmedju prvog koraka i njega - igra!

Ova venera nije poznata po očajanjima, ni beskonačnim sonatama suza, ali jeste po svojoj uspešnosti u mentalnom zavodjenju. To je njen reon, njena suština. Kada u životu se ništa novo i interesantno ne bi dešavalo, pa ova venera bi sama nacrtala nov svemir po kome bi se kretala!

Mora biti ljubavi na ovom svetu! Ali ljubavi i koja misli, i koja nešto zna o životu. Ne može se voleti onaj koji od znanja ništa da ponudi nema. Šta će zavoditi ovu veneru, ako je već sve jasno i sve upisano? Ne može to tako. Život je roman koji uvek čeka novi deo. Ne gine najpametniji junak, već ostavlja svoje misli kao najveći dar čitaocima. I tako večno ostane da živi, i da budi znatiželju da se možda neka reč u njegovim mislima nije sakrila. 

I uvek mora biti novi deo, u kome bi tražili objašnjenje za propuštene misli...nekud kao su se zagubile, baš one koje bi složile kockice...ali, zar bi život bio interesantan kada bi svaku kockicu mogli da složimo? Ne, mi se moramo i dalje igrati, pevati i plesati jer život jeste spoj večitih misli o ljubavi bez koje ni igre, ni pesme, ni plesa ne bi bilo.