Magazin ''Veštičja Revija'' broj 30

Venera u 12 polju - egzaltirana Venera
http://vesticjarevija.com/

12 poljem Zodijaka vlada znak Ribe. Šta da kažem Tebi, koji si duboko nestvaran a bitan, a dalek, a važan toliko da sam u dubokom snu oživela. Ne bi li te prepoznala, dozvala, prepoznala, dotakla. Privlačnim svetlom sjaji oko koje zbunjuje fizička čula, jer ne da da se vidi, sve dok se ne progleda. Unutrašnjim vidom. I eto nje zbunjene, odlutale vrtovima dubokih šumskih pejzaža, tražeći glas koji će je probuditi, i kraj koga će osvanuti. Ne traži li previše? I više, taman toliko da dok luta i odluta. ( 12 polje predstavlja daleke krajeve, slabo dostupne) . Potraga je njena duga. Zar je toliko ljubavi gladna, il hira? - da nestvarno se otelotvori i pred njom stvori?! Kako bi mu rekla da ga je celog života čekala. Kako bi mu šaputala da nije lutala, već Njega tražila. Njega koji će je izdati baš onog momenta kad mu dušu bude dotakla...svega previše je, šaputeće. 

Klikni na link venera u 12 polju

Blago tebi, koji ne razlikuješ moje levo oko od desnog..Svetlost u tebi obasjaće puteve tragaocima. A ko bi drugi tu bio zatočen u odajama tog dubokog, neptunovog polja, do tragaoc?! Senke pohlepnih hodnika grabiće a u njenom srcu potragu, graviraće simbolima nerazumljivim. Da ne ume da misli, da ne može da diše, dok ideal ne pronadje. A šta ideal jeste, do svega onog što i sama postaje, a bila nekad davno, što je zaboravljeno. Na sve je zaboravila, no setiće se u trenucima retkima da je i nekad postojala, kroz krv njenu potpuno ista potraga. Izgubljeno biće vraćeno, ali teško shvaćeno. Jer uzalud su noći bez mira, ako shvatila nije da sve što postoji u životu njenom, nije sa ovog sveta. Nije iz ovog vremena. Zbunjuju reči iz srca, da više ni sebi ne može da veruje. Šta to tačno ona traži? 

Pronadji ga - šibaće plameni vetrovi!

Probudi me, dotakni me, poteci mi venama i dozovi me! Vidi me šta sam postala! Nevidljiva, nedodirljiva. Ne verujem više ni da sam stvarna, dal postojim? Spasi me mraka pre nego što za mene bude prekasno, za nas. Donesi mi mir. Ponesi mene u sebi, i ne boj se ako se sa tobom stopim. Sjedinim i preobrazim. Za ljubav ne postoje granice, do onih koje sami stvorimo. To nam šapuću odaje 12 polja.  Zato kada se tu Saturn nadje, tako mnogo boli. Pečat svoj u vreme utka, da bi se kroz njega prošlo. ( Saturn predstavlja vreme, prošlost) 

Umorna sam biti ovde iako znam da je blagoslov biti prisutan, u životu koji deluje tako nestvaran. Previše je toga upisano u predjašnjom vremenu. Koji ne razumem, ali osećam. Osećam dok kroz mene prolazi. Dok kroz mene prolaziš, celu mene. 

Izgubljena li je ljubav? Ostavljena negde na stranim polovima sveta? Ili je sve suviše suvišno da bi se u realnosti prihvatilo, kao odgovarajuće. Ljubav je san i ništa više od toga. Ali čekaću.  (Ve u 12p. često je osudjenja na čekanje svoje ljubavi). Ili je sam život čekanje, nadanje, stihovi utkani u notama izgubljenim pa se za njima traga. Možda kriju nešto na šta se je čekalo? Dozivalo? Obećavalo Apsolutnost!

San si oku mom, koliko srcu prag koji bi da predjem. Ponesi me nevidljivim dodirima! Ponesi me dahom kroz etar, da znam da me razumeš. Da znam da osećaš moju tišinu..koja udara tako glasno, kad ti blizinu osetim! ( Venera u 12p. želi da je oseća onaj koga ona oseća. Pogled koji joj govori, srce koje se u Oku ogleda). Ne postoji ništa više, nit šta manje do onoga što Jeste - Apsolutna ljubav. Dvoje u jednom biću. Putnici kroz hodnike vremena.

Tajna je drugo ime 12 polja. Tajna u kojoj se kriju oni koji se strastveno vole i ne prihvataju zakonitosti realnog sveta. Koju realnost živiš, ako nije ona u kojoj emotivno nestaješ? Skriveni su ljubavnici kao poslednji dah sa imenom umirujućeg. Svi znaju da je Ime izgovoreno, ali niko ne zna Koje? Pokri jedno svetlo svoje ako me želiš ugledati. Stojim tik pred tobom, a ti me ne čuješ? Stojim tik pred tobom a ti bi da mi uhvatiš poslednji dah..dok čekam Te, dok nestajem..Pogledaj me u oči pre nego što me ostaviš i nestaneš. Hodnicima vremena. Da bi te ponovo potražila. Da bi te ponovo pronašla. Da bi ti svoje ruke na oči stavila. Oslobodi me tog kretanja, želim uz tebe nestati.

Davno izgubljene reči šaputane su sporo u snovima, kako bih mogla pronaći ono što me i zadržava u životu ovom. Tako te dugo osećam u sebi, a ne mogu te dohvatiti. San si mojih snova, ali ako te sada dotaknem, hoćeš li se raspršiti u hiljadu okeanskih kapi? ( Neptun je vladar okeana)

Zidovi 12 polja su kavez za onog koji se duhovno ne uspne. Sve boraviće sneno pod okriljem tame. Ne da ne bi bilo otkriveno, već da bi se u sebi otkrilo i ponovo radjalo. Jer sve što dospe do Ascedenta se ponovo rodi. Pa tako se dogodi niz mogućih apsolutnih, ali nijedan dovoljno nestvaran, da bi bio stvaran. Izgubljen u umu a pronadjen u srcu. Da bi se nastavila žudnja i potraga. 

Dohvati me dok padam. Dušu moju uhvati, da bi ti na dlan stala, u njega se utkala i kroz krv prošla. Zaustavila bol i ne pokušala da sakrijem radost što te vidim. I što sebe vidim u Oku tvom. Ogledalo sjajno si mi. Poput Sunca na morskoj pučini. 

I naši snovi su upisani u vremenu 12 polja, pod okriljem Meseca. Da se nikad ne ostvare, da bi se srcem stvaralo. Uslov za bol je preduslov za večnu ljubav. Dok ne nestanemo u 12 polju, ne možemo se roditi. Niti svanuti na Istoku, sunčanoj strani ulice, što je naše lice / Asc lice) našeg Puta i ulice.