Skip to main content

Blogovanje

 

Do nekoga ne možeš dopreti, jednostavno ne možeš. Nema veze šta ti imaš reći, ni koliko su tvoje reči važne. Nema veze što ti znaš, šta druga strana ne zna. Šta bi želela reći...spasiti, pomoći, ljubav pružiti. Svi smo različiti, različito primamo. Drugačije razumemo. Nekad i ne želimo da razumemo. Ne potrudimo se...zatvorimo se. Nekad smo samo čudaci koji su se ''slučajno'' tu zatekli. Uzalud su ti svi napori, neće na plodno tlo naići. Neće te čuti. Neće ni pokušati.
Zašto? I kako to da ne vidi?...ono što je očigledno...
Ili, kako ne oseća - kad ceo svet medju vama treperi.?!..
Svi imamo momente u kojima nismo spremni. U kojima ne razumemo. U kojima smo nesnadjeni. Povučeni. Uplašeni. Sasvim inertni.

Ne znači da se neće odigrati ono što mora. Znači samo da će se drugačije odigrati nego smo se nadali. Nego smo želeli...Nego smo svim naporima nastojali da olakšamo...
Nešto mora proći kroz vreme. Sazreti. Dobiti na vrednosti. Na značaju.
Primetiti, privući, osmisliti, požnjeti. A ono ne klija....ne klija a mi sa korpom pokraj stojimo, zapanjeni...Kako me nije video? Kako me nije osetio? Kako ne zna?...........
Nismo svi igra i ne igramo svi igre. Nekad smo jednostavno slepi pored očiju. Nekad se oglušimo o nekog, povredimo a da nije nam to bilo ni na kraj pameti....
Ne znaš u kom stanju je on...ni šta mu se dešava? Ne znaš da li možda plače, ili je sasvim odsutan..van ovog sveta i svemira. Ne znaš.
A ti bi...potrčala ka njemu...A ti bi mu u zagrljaj uletela... a ti bi mu sve o sebi u trenu ispričala.
Koliko si ga samo čekala...Koliko si samo suza prolila....Koliko ti je samo vremena trebalo da ga pronadješ...a on, nit te vidi, nit čuje..
A on je sam u svemiru, u kom ne postojiš ti..
A on ide za tragovima koji nisu tvoji...
A on te ne vidi, iako do njega stojiš.
Do nekoga ne možeš dopreti. Ne kada ti to želiš. Ne kada se ti nadaš. Nego kad bude dovoljno otvoren da može da te ponese. Dovoljno snažan da te primeti. Dovoljno svoj....da bi bio tvoj...van svih svetova i vremena.
I svi mi trčimo u zagrljaj...kroz nadanja da ćemo se prepoznati.
Svi mi trčimo......pokraj vremena koje je naše. I za koje verujemo da je pravo
Labels:

Comments

Post a Comment

Ostavi komentar. Hvala

Popular posts from this blog

Molitva protiv magije

Vladaru, Gospode Isuse Hriste, Bože naš!  Svedržitelju i upravitelju, svega sveti i sveproslavljeni Care nad carevima, i Gospodaru nad gospodarima. Slava Tebi! Ti, koji obitavaš u bezgraničnoj svetlosti, i nepristupnoj grmljavini Tebe gledaju hiljade sila i milijarde svetih angela i arhangela, sada ti se, pak, molim i preklinjem Te, Bože naš, da moja molitva pred Tobom - Bože i Gospode naš bude kao žrtva blagougodna Tebi!
Post a Comment
Read more

Duhovno iskustvo - priča o crnoj pudlici

Reklo bi se da ništa zanimljivo i bitno ne može se dogoditi prilikom osvećenja stana i kuće. No, to nam se samo tako čini jer se čak i za vreme te skromne službe ljudi, makar i nakratko, nadju pred Gospodom, što je sasvim dovoljno da se onima koji su još daleki od Crkve ponekad iznenada otvore neverovatni i nepoznati horizonti. U životu svakog čoveka, makar i na jedanput, a možda i više puta, neizostavno će se dogoditi neke stvari koje je nemoguće racionalno objasniti, ma koliko se trudili.No, ako želimo da se zavaravamo, takve slučajeve smatraćemo neverovatnom slučajnošću ili čak bolesnom fantazijom. Istina, sve to postaje komplikovano ukoliko postoje svedoci takve nezamislive priče. Ali čak i tada postoji šansa da sve što se dogodilo bude predstavljeno kao nekakva kolektivna izmišljotina ili nešto što je prosto nemoguće. No, ma koliko se trudili da objasnimo, zaboravimo ili, što je još gore,da ismejemo to naše lično zagonetno duhovno iskustvo, nikad nećemo biti u stanju da iz ...
Post a Comment
Read more

Žive pomoći protiv magije - Zaštitni Psalam 90 (MT:Psalam 91)

Psalm 90 se u ruskoj tradiciji zove  Psalam Žive pomoći  i vrlo je poštovan u ruskom narodu. Ruske seljanke i ruski vojnici su ispisan Psalam 90 (ili psalam 91 po MT numeraciji) nosili na pojasu ili ušivali u šinjele kao zaštitu od vradžbina, uroka, činodjestva, loših snova, negativnih pomisli. Ista tradicija je postojala i kod Srba. Smatra se da je Psalm 90 zaštitni psalam „ Da đavo bude isteran kada se projavi u čoveku i kada ga zastrašuje“   … i čita se kada se oseti negativno dejstvo od ljudi ili pojava, jer se u njemu poziva Svemogući Bog da nam bude zaštita u svim opasnostima. Na primer, kada imate neobjašnjive noćne more, strahove ili nemire, kada osećate da vam neko nije naklonjen, kada na vas i vaš dom napadaju sektaši i jeretici, kada vas izazivaju bogoborci, kada se prema vama ustremljuju sinovi tame, kada vam se javljaju utvare, duhovi i onostrane pojave. Tada treba svakodnevno čitati Psalam 90 (MT: Psalam 91). Kada su braća upitala velikog Jovana ...
Post a Comment
Read more